Као што нисмо разумели да сточни фонд Србије не мора да се преполови да бисмо схватили импликацију на несташицу меса и млека, као што није било потребно да уништимо енергетски систем Србије пре него што смо уочили да он има стратешки значај за једно друштво, тако сада не уочавамо ни значај лекова које по багателним ценама купујемо у апотеци за хроничне терапије.

Живимо не уочавајући парадокс да је цена једне таблете првог избора за висок крвни притисак, а то је амлодипин, јефтинија од гутљаја флаширане 1,5-литарске минералне воде која кошта 85 динара, или једног жетона за вожњу у луна-парку који кошта 150 динара. Тридесетодневна терапија поменутог лека са ПДВ-ом и маржом у апотекама кошта од 80 до 90 динара.

Апелујем због тога да надлежни РФЗО на време реагују и дозволе произвођачима повећање цена неопходних нам лекова са А листе. Та промена цене треба да падне на терет државе, а не пацијената. Цена лека је непромењена више од осам година. У супротном ћемо, врло вероватно у наредних 90 дана, имати дерогацију домаћих произвођача лекова и масовну несташицу, коју нико не жели.

Веома је важно ваљано предвиђати. Бојим се да то до сада нисмо научили јер смо стручност скрајнули у готово свим областима друштва. Зато нам се свакодневно догађа да немаром потпуно уништимо разне аспекте који нам живот значе, а онда великом енергијом и још већим средствима све испочетка стварамо.

Владимир Ковачевић, председник Нове Д2СП