Председник сам опозиционе Нове странке – Да се струка пита и критиковао сам власт по многим конкретним питањима које грађанима живот значе. То ћу да наставим да радим и у будућности.

Има разлога и да се сумња да је покушај одласка председника Србије у Јасеновац тенденциозно пласирање теме која покрива трагичан инцидент извоза наоружања мале фирме, која за годину дана од нуле долази до послова вредних 1,5 милијарди динара.

Све је то сумњиво.

Међутим, горепоменуто за мене је ипак у сенци у односу на реаговање званичника Хрватске, који су показали висок степен осионосити и неразумевање за жртве које су пале у Другом светском рату. На спомињање Јасеновца свако мора, и у Хрватској и на било ком делу земаљске кугле, да погне главу и замисли се над стотинама хиљада погубљених, пре свега Срба, као и Рома и Јевреја.

Прекључе смо били сведоци инцидента на фудбалској утакмици на Максимиру и скандирања „Убиј Србина“ и то је само последица чињенице да се о Јасеновцу ћути, а када се проговори остане у сенци некаквог протокола и дипломатије.

Жртве и њихова судбина важније су од било ког дипломатског правила и то се мора рећи, па макар били сто пута опозиција овом режиму. За мене није важно да ли се то десило Вучићу или сутра некоме од нас који будемо водили Србију, важније је да се са тиме престане и да се ова земља тетира на достојанствен начин.

Код питања жртава немам проблем да покажем подршку председнику ове земље, докле год он прича да је важно да се и за наше жртве чује. Па тако и мора да се деси искрено признање о страдању Срба на свим стратиштима у Хрватској, а било их је јако много.

Многи грађани Србије одлазе на Јадранско море у Хрватску и тако сви показујемо да увек пружамо руку и сарадње, и помирења и заједничког живота. Међутим, питање је да ли у хрватској власти постоји та пружена рука или то није случај?

Са привредничким искуством од 30 година, не могу да се сетим неке добро прихваћене српске инвестиције нити производа у Хрватској и јако сам тужан због тога.

Ако сада није прилика да то променимо, мислим да и даље болне ствари гурамо под тепих, а то је против политике коју заступа странка коју предводим.

Одговорност за добре комшијске односе од данас треба да буде на терету хрватских политичара који нису сада прошли тест, а хрватско друштво мора да им у томе помогне и покаже свима нама да смо увек добродошли и прихваћени, а посебно кад долазимо да одамо почаст на за нас најтежем месту – Јасеновцу.

Владимир Ковачевић, председник Нове странке – Да се струка пита