Сточни фонд Србије је десеткован, и штета је да га задржимо у овом процентуалном нивоу у односу на ниво којег се сећамо.

Примера ради, ПКБ је доскоро имао 15.000 музних крава, у овом моменту има 10.000 комада.

„Ал Дахра“, цењени инвеститор у очима државе, од шест некадашњих фарми затворио је до сада Дунавац фарму, Падинску скелу фарму, а од понедељка гаси и Јабучки рит. Због тога, за очекивати је да у наредним недељама 50-ак људи добије отказ.

Ако финансијски моћна „Ал Дахра“ гаси сточарство, па шта држави није јасно? Колико сигнала још треба да схвати да има деструктивну аграрну политику? Колико има онда шансе да мали српски домаћин, финансијски инзурен, опстане?

Задњих шест месеци, 48,1 одсто свињарског сточног фонда је нестало. Обори мачванских одгајивача зврље празни.

Зато предлажем свим преосталим сточарима да сами угасе преосталу сточарску производњу. Што да сметамо држави? Можда је изузетно добар пројекат државе да се месо и млеко само увози, а да ми то и не знамо?

Послушајмо државу, задржаћемо само покоју домаћу животињу, ставићемо их у зоо-врт због наше деце, да знају како оне изгледају.

Нова странка – Да се струка пита пратиће кретање новца и коме су најчешће додељиване увозне дозволе за месо и млеко. Коме је од појединаца Владе и чиновника државе заправо највише стало да у Србији немамо друге животиње сем кућних љубимаца?

Владимир Ковачевић, председник Нове странке – Да се струка пита