Упоређујући последњи квартал 2021. године са првим кварталом 2022. године, пад узгоја товљеника у Србији смањен за 48,2 одсто.

Преко 25.000 крмача је поклано, што импликује 875.000 прасади мање за узгој.

Дотовљаци немају више где да купе прасад. Због тога је огроман притисак заинтересованих за увоз данских прасади до 25 килограма. Захваљујући ужасној аграрној политици Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз личну сагласност министра, са увозним дозволама државе, данска прасад транспортују се у Србију, јер нашу немамо.

Иначе, дебаланс у узгоју и конверзији поједене хране према килограму живе мере је тако велик да би са ценом сточне хране од 40 дин/кг, која је данас на тржишту, товљеник И класе морао бити 280 дин/кг живе мере минимум. Данашња тржишна цена, захваљујући неконтролисаном увозу, износи 240 дин/кг и дестимулише произвођаче за узгој.

Милош Обреновић, који је синоним за производњу свињарства у нашим историјским записима, стидео би се данас Србије.

Ако Покрет Д2СП, са својим стручним људима, добије шансу да утиче на аграрну политику земље, сточарска производња биће центар активности.

Сточарство има и демографски значај и због тога није за поређење са осталим гранама пољопривредне производње.

Ако то довољно не разумемо, нашу децу убудуће ћемо хранити увезеним месом животиња које су храњене ГМО сојом, која је иначе забрањена у Србији.

Владимир Ковачевић, председник покрета „Да се струка пита“