Након избијања кризе и рата у Украјини почела је велика економска криза која попут цунамија прети да потопи животни стандард и привредну активност широм Европе. Република Србија у овом тренутку има отежан приступ међународном финасијком тржишту, смањен обим инвестиција, смањену могућност приступа тржишту Руске Федерације и Евроазијске уније. Такође, постоји опасност од увођења санкција на увоз сирове нафте, као и од драстичног повећања цене земног гаса, електричне енергије, минералног ђубрива и других важних компонети за функционисање главних грана српске привреде, али и грађанства у целини. На све ово треба додати све већу политичку нестабилност изазвану спољним притисцима да се као држава определимо везано за међународну политику, као и све већи унутрашњи притисак народа који је незадовољан због реалног пада животног стандарда.

Релевантне процене стручњака за безбедност говоре о томе да у земљи расте могућност избијања грађанских сукоба и да ће многи негативни трендови кулминирати крајем септембра или почетком октобра ове године. Из тог разлога, пре свега као људи забринути за судбину и будућност овог народа и државе, предлажемо да се што хитније прогласи економско ванредно стање.

Полазећи од члана 200 Устава Републике Србије у коме се наводи да се ванредно стање проглашава „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана“, а имајући у виду све негативне трендове са којима се суочавамо, сматрамо да је овај наш предлог једини примеран одговор на надолазећу кризу. Један овакав, заједнички договорен оквир за функционисање државе у кризи даје могућност да се сви расположиви финансијски и људски ресури ставе у службу очувања прехрамбене, енергетске и финасијске стабилности. Уједно, овакав оквир даје могућност да се оформи техничка влада стручњака која би државу спровела кроз кризу и смањила набујале друштвене тензије и поделе на оне који су „руски“ или „амерички“ људи.

У наредним данима пред јавност ћемо изаћи са конкретним предлогом низа мера које би се требале циљано спроводити у оквиру економског ванредног стања.

Владимир Ковачевић, „Да се струка пита“
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет