Након лоше аграрне политике, нарочито ка сточарству, која траје годинама и након афричке свињске куге која се ових дана проширује на територији Србије, нећемо имати ни 20 одсто од некадашњег свињарског сточног фонда у Србији, изјавио је Владимир Ковачевић, председник Нове – Да се струка пита (Нова Д2СП).

– Данас се на многим фармама у Србији убрзано кољу животиње као превентива од оболевања, а издвојићу важну по броју товљеника – Петровић салаш. Еутаназија је у току на фарми Стари Тамиш, која припада фирми „Алмекс“, у близини Панчева. Ту је било 1.300 крмача. Напомињем да се зна да је коефицијент прашења код крмача најчешће 2,5 пута број прасића, који просечно није мањи од 14, тако да добијамо застрашујућу цифру изостанка прасади због примене ове мере, која само у једној години код ове фарме износи 45.500 товљеника – тврди Ковачевић.

Ковачевић истиче да је просечна тежина товљеника након узгоја око 100 килограма за прву класу, па је то онда недостатак меса за потребе грађана Србије, само са ове фарме, не мањи од 4.500 тона.

– Штета је на овој фарми не мања од милијарде динара, а само њен мањи део ће пасти на терет државе и односи се на број и тежину животиња које се еутаназирају наспрам њеног репродуктивног потенцијала који је штета фармера – рекао је Ковачевић.

Председник Нове Д2СП наводи да су току проблеми и на многим другим фармама широм Србије.

– Зашто? Зато што је разваљена стратегија којом бисмо се ефикасно одбранили од ове и других болести код животиња. Заслугу за ову штету сноси увек ресорни министар, а мислили смо да је најгори Бранислав Недимовић, док се није појавио неко још гори, а то је Јелена Танасковић – јасан је Ковачевић.

Ковачевић каже да је план министарке Танасковић за решавање проблема да обилато подели увозне дозволе и, као и до сада, сопствено месо које смо могли да имамо замени увозним, а по правилу и пред истеком рока трајања.

– Све ово ће се одразити и на здравствено стање нације због конзумације лошег и не свежег меса. Па се онда питамо откуд у нас и наше деце толико болести? Када се у низу, годинама, одустаје од струке и искуства, онда ништа није необично. Да се струка пита из дана у дан постаје све значајније и док то као друштво не схватимо, сваки покушај кадровања биће следећи неуспех – закључио је Ковачевић.