Већ сада је јасно да је републички буџет за наредну годину неодржив, јер је популистички скројен. Законом о буџету за 2023. годину, предвиђени су укупни приходи и примања у износу од 1.843,4 милијарде динара, што је за 133,8 милијарди динара, односно 7,8 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом буџета за 2022. годину.

Буџет је, дакле, сачињен на претпоставкама да ће раст БДП Србије у 2023. години бити 2,5 одсто, а да ће стопа инфлације бити само 11,1 одсто. Предвиђена су значајна средства за енергетски сектор, без икакве стратегије и транспарентности. А и она неће бити довољна, мораће да се повећавају.

Издвајања за енергетику су, дакле, предвиђена на нивоу од око милијарду евра, односно за куповину струје и гаса. То, по свему судећи, неће бити дововљно, па је за очекивати да ће се ићи са ребалансом буџета, јер су прорачуни да ће Србији бити потребно око три милијарде евра за енергетски сектор у 2023. години.

Такође, доспеће обавеза по основу сервисирања спољног дуга није оптимално. Већ у јануару доспева милијарду евра дуга за враћање, а услови задуживања су неповољни, јер су камате високе. Буџетом за 2023. годину предвиђено је и 10,5 милијарди новог задуживања, од чега 5,5 милијарди за враћање доспелих дугова. Веома је важно да су камате на зајмове високе, па ће нова задуживања представљати значајан притисак на буџет.

Све у свему, буџет за 2023. годину не може бити и штедљив и развојни, како тврди министар финансија. Нелегично је и да се у буџету за 2023. годину наставља са експанзивном фискалном политиком, док Народна банка води рестриктивну монетарну политику. Иначе, пројекције основних макроекономских агрегата нису реалне и одрживе.

Имајући све то у виду, као логично се намеће питање објективности пројектованог буџета за наредну годину. Такође, пројектован је раст прихода од 7,8 одсто, што у условима двоцифрене инфлације значи реалан пад прихода у односу на 2022. годину. Уз то и такав раст прихода је највише последица инфлације.

Дакле, опредељено је да се средства троше на пројекте који немају ефекте на будући раст, а то никако не би смело да се чини. Овакав буџет није реалан, не може бити одржив, креиран је на популистичким принципима, па ће због тога грађани идуће године осетити највећи удар на сопствене новчанике, јер не само да ће инфлација утицати на реално смањење зарада, него ће и додатно задуживање испоставити рачун свакоме од нас за још 850 евра. Тиме је ова власт сваког грађанина Србије до данас задужила за 2.283 евра, а сваку четворочлану породицу са скоро 10.000 евра, што ће морати да враћају и наша деца и унуци.

Питање без одговора је: Да ли хоћемо и желимо да се задужујемо? То нико нас није питао.

Жељко Лазић, председник Одбора за економију Нове Д2СП