Позитиван потенцијални утицај експлоатације литијума, од 3 до 10 милијарди евра на БДП Србије, много пута је мањи од негативног утицаја константним задуживањем државе за више од 1,7 милијарди евра годишње, а за предходних 11 година власти за готово 20 милијарди евра.

Да се нисмо вртоглаво задуживали не бисмо сада великим очима гледали на литијум као једину шансу за враћање у финансијски живот и потенцијал за враћање кредита.

Свако освешћено друштво сем Србије увек би потенцијал тражило у неискоришћеном ресурсу пољопривреде, а тек након тога у рударењу.

Напомињем да притисак на јавност министарки Дубравке Ђедовић и Ирене Вујовић има јасан задатак да пројекат Рио Тинто врати у живот. Заправо, припреме за реализацију овог пројекта никада нису ни престајале упркос чињеници да је перцепција јавности да је овај пројекат стављен ад акта.

Заинтересовани инвеститори ће у наредним месецима кренути са грађењем фабрике за израду литијумских батерија за коју процењују да неће бити отпора јавности. За фазу иза те планирају суочавање јавности у односу на рударење.

Став Нове Д2СП је да подржава опозиционе колеге око еколошког освешћивања друштва. Ако проценимо да је интерес за рударењем ове тражене руде збиља од тако непроцењиве важности, он мора бити реализован само рукама српских грађана, а не страних инвеститора чија деца живе далеко од ових налазишта.

Владимир Ковачевић, председник Нове – Да се струка пита