НИН у новом броју доности текст под насловом „Нова фабрика за извлачење пара из буџета“, у ком наводи да држава без јавног позива злоупотребљава термин „хитност“ у епидемији и упумпава огроман новац у беспотребне вакцине, којих, узгред, и нема.

У тексту се даље наводи да је након што је Влада уложила више од 10 милиона евра у руску вакцину и лаицима постало јасно да би ту требало подвући црту – показало се да нема никакав извозни потенцијал, а широм света су већ прављене нове вакцине прилагођене омикрону.

За НИН о овој теми говори Стана Бекчић, доктор фармацеутских наука и чланица председништва Нове – Да се струка пита.

– То што је за производњу спутњик В вакцине Институт за вирусологију, вакцине и серуме Торлак одобрио ингеренцију не значи – аха, сада ћемо да направимо вакцину. Постоји један оквир легислативе који мора да буде испуњен; прво је издат ГМП сертификат (сертификат добре произвођачке праксе) за погон од стране Министарства здравља, након успешног одита. Други услов је да је вакцина регистрована од стране АЛИМС-а. Немам сазнања по ком основу је издата дозвола, али највероватније као привремена дозвола која се издаје у случају епидемије – каже др Бекчић.

Др Бечић напомиње да је један од услова да би вакцина била регистрована у Србији и да је регистрована у некој европској земљи, али да нема сазнања да је вакцина спутњик В регистрована у Европи.

– ГМП сертификати и регистрациона решења су подаци који су јавно доступни и могу да се пронађу и на сајту Министарства здравља и на сајту АЛИМС-а. Међутим, тих докумената нема, а једино постоји да је регистрација спутњика В у припреми. Поједини лекари су јавно говорили да су примили баш ту вакцину, а медијска кампања пробудила је жељу код многих грађана да је и они приме, али где? Нигде. Јер Торлак је више чак и не пуни – истиче др Бекчић.

Она истиче да нема сазнања да је купована нова опрема ни наменска линија за производњу спутњик В вакцина, али да су куповане бочице које су преплаћене (1.700.000 је коштало око 200.000 евра, тачније 12,5 динара по комаду), да би данас биле разбацане по зградама Торлака.

– То је само један аспект који указује на промашеност целе инвестиције. Други је, уколико је набављена одређена количина спутњик В вакцине, а није прометована, онда она мора да се уништи. То је додатни трошак, јер се фармацеутски отпад не може уништавати у Србији, а најближе спалионице су у Будимпешти и Бечу – закључила је др Бекчић.