Као човек са искуством од више 30 година рада у привреди и индустрији имам зебњу да ли ће гас који смо купили државним парама грађана Србије и ускладиштили га у другој држави бити и засигурно наш када нам затреба?

Апелујем на све промишљене главе да поразмисле колико је известан и негативан сценарио? Да, рецимо, Мађарска остане под непредвиђеним околностима без довољно гаса, да радијатори њихових грађана остану хладни – да ли ће Орбан посегнути ка српским залихама гаса ускладиштених му надохват руке, које се налазе у његовој земљи?

Да ли смо сигурни да не постоји сценарио ванредних прилика по којима би нам Орбан, уз сав пријатељски став према интересима Србије, могао рећи – извините, обештетићу вас, немам избора, морам узети гас јер ми је потребан?

Да ли би у томе ико могао да га спречи? Да ли бисмо у тој ситуацији имали право и да се љутимо?

Не преостаје нам ништа него да верујемо у информације и интуицију председника Србије да се то ипак неће догодити.

Председник сам Нове странке – Да се струка пита и јемчим Вам да је планирање најважнија стратегија политике коју заступам, а она подразумева разраду свих аспеката ризика који утичу на стандард грађана.

Никако се неће поновити да једној озбиљној држави, каква се трудимо да буде наша Србија, усфали складишних простора за тако важне енергенте као што је гас.

Овако смо сви у ситуацији да се надамо партнерству, пријатељству и доброј намери суседа и у евентуалним ванредним ситуацијама.

Владимир Ковачевић, председник Нове странке – Да се струка пита