Недавно су објављене поражавајуће информације о броју уписаних студената на прву годину долазеће академске 2022/2023.

Смер српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду примио је свега педесет студената од могућих чак стотину места. У земљи у којој је преко милион људи функционално неписмено, ово су застрашујуће вести. Још је чудније да се ово дешава у држави која се неретко „буса у груди“ својим патриотизмом и љубављу према матерњем језику.

Овде се лоше вести не завршавају. Математички факултет је примио чак осам кандидата који ће у једном моменту добити звање професора математике. Ко ће нам учити децу, остаје непознато.

Није поента у томе како су одређене струке постале непопуларне. Будући студенти су веома свесни чињенице да посла у струци нема, а и када има, бедно је плаћен. Штавише, зачуђујуће је што се и оволико студената уписало, јер можемо да сматрамо да је већина студената, који активно студирају, то раде из љубави према струци, јер посла, свакако, неће бити.

Део државног буџета који је одређен за просвету је минималан, међу најмањим у Европи. Прошле године је чак и смањен за 22 милијарде динара. Сами „пуцамо у ноге“ сопствене деце.

Нова странка – Да се струка пита залаже се за драстично повећање буџета за просвету и науку у што краћем временском року.

Срђан Јовановић, председник Савета Нове странке – Да се струка пита