Одлука Владе Србије да уведе квоте за извоз српског жита добре су вести за грађане Србије. Спокој око снабдевености тржишта храном важан је као баланс страху од недостатка енергената који прожима многе грађане ЕУ.

Међутим, много боље од квота било би да се трајно определимо да све жито које произведемо прво индустријски прерадимо, а затим извеземо.

Кукурузом и сојом требало би да хранимо животиње, а извозимо млеко и прерађено месо. Пшеница би морала бити употребљена за кондиторску индустрију, тестенине и друге производе. Извоз голих житарица треба сматрати прерађивачким поразом.

Права стратегија, којој деценијама уназад нисмо показали склоност, је не извозити житарице, већ их прерадити, супституисати увоз сопственом производњом и трајно јачати извозни капацитет.

Све то је део економског програма покрета „Да се струка пита“. Србија ће постати економски стабилна и велика тек кад се овај програм имплементира.

Владимир Ковачевић, председник покрета „Да се струка пита“